Treća Sreća

Nova voditeljka kultne TV emisije „Sve za ljubav” Katarina Šišmanović oduševljena je činjenicom da je konačno dobila šansu da, uz Milana Kalinića, pokaže sve svoje kvalitete. Dvadesetpetogodišnja novinarka producentske kuće „Emoušn”, studentkinja Fakulteta političkih nauka, iza sebe ima petogodišnje novinarsko i voditeljsko iskustvo, pa joj angažman u jednoj od najgledanijih emisija TV Pinka nije teško pao. U intervjuu za Press Katarina navodi da je na prvim snimanjima osećala tremu zato što su „Sve za ljubav” veoma upečatljivo vodile Sanja Marinković i Irina Radović (rad na emisiji prekinule zbog trudničkog bolovanja).

- Bilo je malo treme na samom početku, moram da priznam. Ali to je sve rezultat novih televizijskih okolnosti u kojima sam se našla. Studio, veliki broj kamera i publika - sve je to bila novina za mene. A odgovornost svakako postoji. I Sanja i Irina odlično su radile taj posao. Na televiziji radim pet godina, uglavnom voditeljski posao, a novinarstvom želim da se bavim i u budućnosti. Uostalom, zato i studiram na FPN. To je moje trajno opredeljenje i s ponosom ističem da sam novinar.

Da li ste se brzo uklopili u koncept emisije koju vodite s Milanom Kalinićem?

- Milan je jedan od najboljih voditelja u Srbiji. Bilo je zaista lako uklopiti se s njim. Spontan je, duhovit, neposredan u komunikaciji, a to sve jako pomaže da se prevaziđe početnička trema. Mislim da odlično funkcionišemo. Ostvarili smo specifičnu vrstu komunikacije, koja u velikoj meri određuje i atmosferu same emisije.

Pre nego što vam je poverena uloga studijske voditeljke emisije, radili ste priče i priloge s terena? Da li su vam teško padala putovanja?

- Putovanja su uglavnom zanimljiva. Dešavalo se da idemo u Hrvatsku, Bosnu ili Crnu Goru u razmaku od nekoliko dana. To je malo naporno, ali sam se navikla, pa mi sad razdaljine od par stotina kilometara ne predstavljaju problem. Neobično mi je kad u toku nedelje nigde ne putujem. Mnoge gradove sam prvi put videla baš radeći priloge za emisiju.

Suočavali ste se s različitim ljudima i sudbinama. Da li ste tokom snimanja doživeli neke neprijatnosti?

- Nije bilo uvreda, ali je bilo neprijatnih scena kada, na primer, roditelji ne žele ponovo da vide svoju decu ili obrnuto. To je veoma nelagodna situacija, u kojoj nekome treba da kažete da njegov najbliži ne želi da ga vidi ili da se pomiri s njim. Nezavidna je situacija kad prenosite lošu vest. Ali, i to je deo emisije.

Koja priča je na vas ostavila najjači utisak?

- Ponovni susret majke i ćerke u Dubrovniku, posle 22 godine, bio je izuzetno dirljiv. Moram da priznam da ceo prilog u velikoj meri zavisi od ljudi koje snimamo, a Sabira iz Tutina bila je sjajan sagovornik. Njena životna priča me je zaista posebno inspirisala za razgovor s njom i njenom majkom. Napomenuću da smo na putu od Beograda, preko Tutina, do Dubrovnika prošli sva godišnja doba, vozeći autoputem i kaldrmom.